SMS poruke

41. Pitali Lalu mangupi u kafani:

- Lalo, povališ li ti štogod sa strane?

- Ta, ne povalim, ne radim ja to…

- Ma nemoj reći? Pa kako je to moguće?

- Ama, bi ja, al neće nijedna…

- Koješta, zar za tebe da se ne nađe neka zgodna? Da ti mi nađemo neku?

- Pa, može… Ako ima neka da zdravo vole mali pa mekan, pa da je rasturam!

42. Stoji Lala na mostu, a ispod mosta se davi jedan Mađar.

- Blb! Gruuach!… Haaacgh, komšija, molim pom..blb..pomagaj!

Gleda Lala nonšalantno u davljenika.

- Gle! Dobar dan, dobar dan!

- Blb! Kakav dob… pljus..dobar dan, ištenem, pom..pomagaj, blb, pomoć!

- E, vidi, vidi… Ej, a je l ti znaš mađarski?

(Pljus! Buć!…)

- Znam, grgl, znam!… Oh, blb!…

- Znaš, a? E, derane moj, bolje bi ti bilo da si učio da plivaš, nego što si učio mađarski!

43. Gledali Lali u šoljicu od kafe…

- Stoji ti neki put…

- E, vala baš! Da vidiš, neki put mi stoji, a neki put mi baš i ne stoji!

44. Sedi Lala na dudu i jede.

- Lalo, šta to jedeš?

- Jem smokve.

- Otkud sad smokve na dudu?

- Pa, iz štanicle.

45. Ušao Lala u voz, pa traži slobodno mesto da sedne. Od kupea do kupea, sve puno, kad najzad u jednom kupeu ceo red stolica prazan. Uleti on, raspremi se, kaže “Dobar dan” i tek tog trenutka primeti da naspram njega sede tri crnca. Lala sav pretrne, nikad nije video crnce uživo. Gleda, bajagi, kroz prozor, čita novine, drema, al se vrpolji, sav nemiran… Crnci studenti, razgovaraju nešto i ne obraćaju pažnju na Lalu… Prolazi neko vreme, Lala se i dalje vrpolji, i jednog trenutka više nije mogao da izdrži:

- Izvinte, moliću fino!

- Da?

- Izvinte, ako bi ja mogo nešto da vas pitam!

- Svakako, gospodine!

- Izvinte… a jeste l vi crnci?

- Jesmo!

- Eto, znao sam! Baš sam i mislio!… I reklo bi se, po govoru!

46. U čemu je razlika između kučeta i Lale?

- Kuče progleda posle petnaest dana. Lala progleda kad mu umru otac i majka.

47. Lala, instruktor vožnje, objašnjava slušaocima važnost vezivanja pojasa:

- Ovi što nisu vezali pojaseve, kad smo ih našli posle sudara, bili su sve bez noge, sve bez ruke, straota jedna. Ovi što su vezali pojas su bili baš kako treba - ko živi.

48. Vido Lala Sosu i komšiju kako se jebedu u detelinu. Ode oma kući pa počne da se oblači. Taman je vezivo pertle, kad stiže Sosa.

- Kud se ti to spremaš?

- Idem u varoš.

- Koj ćeš očin sad u varoš?

- Idem, pa ako čujem da se priča ono što sam vido, naderala si!

49. Vodi Lala gosta po avliji i fali se šta sve ima.

- Ovo su svinjci, ovo su kukuruzi u čardaku…

Dođu oni do plevare (ili kako se učeno kaže “senjaka”), kad tamo sluga jebe Sosu.

- A ono tamo dole, to je moja žena, a ono gore… sam trebo biti ja.

50. Idu Lala i Sosa ulicom, kad Sosa ugleda preko puta Crnogorca kako ponosito hoda, noseći tri sablje oko pasa. Sosa reče Lali:

- Jaooo, Lalo ta šta onaj čovek ono nosi?

- Ne znam Soso, ta nemam ti ja pojma.

- Ta idi Lalo pa ga priupitaj.

- Evo idem…

Dođe Lala kod Crnogorca, pozdravi ga i upita:

- Jaooo, pa šta vam je to gospodine?

- Nije valjda jado, da ne znaš što je ovooo?

- Ta gde ću vam ja to znati…

- Vidiš ovu prvu, ta je od mog đeda, s njom je najmanje trista glava posjeka!

- Ahaa…

- Vidiš ovu drugu, ta je od mog oca, s njom je najmanje dvjesto, on posjeko!

- Ahaa…

- A vidiš ođe ovu treću, ta je moja, nijesam ni ja manje od sto glava do sad isjeka, a još koliko ću, ne znam ti ja to reć…

Zahvali se Lala i ode preko kod Sose koja ga nestrpljivo čeka.

- Ta jesi li dozno štogod Lalo?

- Ta jesam Soso, to mu je za kupus, cenim da ima oko dva jutra!